Ratne igre

Kada sam, po završenoj vojnoj akademiji, kao novopečeni potporučnik bivše JNA, došao u taj garnizon na jugu Makedonije, i prvi put stao pred moj stroj vojnika, bio sam skoro istih godina kao i oni, a od nekih čak i mlađi. Tog prvog jutra pred strojem mojih vojnika, u jednom trenu, meni dugom kao večnost, gledali smo se ispitivački, kao dva fronta koja ne znaju da li da se sukobe ili da jedno drugome pruže ruku saradnje. Istovremeno, osećao se tu i onaj lagani, prigušeni (zaverenički) ton erotskog naboja, sveprisutan u celokupnom vojničkom životu, kao i u svakom strogo zatvorenom muškom društvu - samo što to neki sebi na vreme priznaju a neki ostaju frustrirani ceo život.

Vojnik Rasim, student iz Sarajeva, bio je vlasnik onih predivnih pitomih očiju s one strane stroja, onog čudnog, otvorenog i pozivajućeg pogleda zbog kojeg sam tog prvog jutra malo zastao, osetivši neku blagu struju ne znajući kako da je protumačim... Nešto čudno i nestvarno a krajnje sugestivno i prijateljski je bilo u tome, nešto obezoružavajuće, nešto kao poziv u neki drugi, tajanstveni svet...

Ali ubrzo je sve krenulo kako treba... I nije Rasim bio jedini sa kojim sam ja vrlo brzo, već tokom prvih dana mog starešinstva, uspostavio ljudske, i skoro drugarske odnose: kod mene se sve moglo, sve sam razumeo i sve odobravao, samo da se svakodnevne obaveze, obuka i disciplina bespogovorno izvršavaju. Nije on bio jedini koji je i u slobodnom vremenu tražio moje društvo. Ali od svih tih mojih vojnika-drugara on je imao neki nodoljivi šarm starijeg, iskusnijeg jarana, onog tipa prijatelja spremnog da vas povede u neki samo njemu znan svet... I da vas prosvetli otkrivajući vam neke neobične i samo njemu znane tajne...

(Ali, izgleda da mi je ipak bilo suđeno da svoju neopreznost kad-tad platim... )
TAKTIČKA PRIPREMA

Rasim je imao devojku, svi smo to znali, lepu Radu - plavooku o plavokosu, vragolastog pogleda, uvek spremnu na smeh i šalu. Zbog nje je imao neku vrstu povlastice kod mene, pa sam mu, iz muške i vojničke solidarnosti, dozvoljavao izlaske i noćenja u gradu i kad to nije bilo baš po "pravilu službe". Cenio je to, pa sam tako u njemu imao "desnu ruku moju" i oslonac u rukovođenju jedinicom. A možda sam prema njemu bio popustljiviji i jer je bio najstariji, i vrlo brzo je trebalo da ode kući, odsluživši svoj vojni rok.

"Druže potporučniče", reče mi jednog dana kad smo ostali nasamo, "najbolja drugarica moje devojke hoće da Vas upozna. Videla Vas je, mnogo joj se sviđate i zaljubila se u Vas." A onda, onako na njemu svojstven i obezoružavajući način, naže se prema meni i poverljivo, u pola glasa dodade:

"Ma šta Vas briga, nećete se ženiti. I da znate: nerotkinja je, kao i Rada - sto posto provereno!" i onako zaverenički i značajno mi namignu. "I još nešto: ona je zmaj ognjeni, pravi vuk", dodade značajno klimajući glavom. "Ako se ne ljutite, smislili smo plan za Novu Godinu: ja ću, kao vojnik, iznajmiti sobu u hotelu; one će se pobrinuti za klopu a mi za piće - jel važi?"

Ja sam, poptpuno zatečen, samo ga slušao i nisam znao šta da mu odgovorim. Ali on mi nije ni dao vremena za uzmak:

"Pa znate da uskoro odlazim kući, hajde da nas dvojica sve ovo završimo u velikom stilu!" Nisam znao šta da mu kažem. Osetio sam odjednom neko čudno uzbuđenje, kao pred tek otškrinutim vratima nekog novog, nepoznatog sveta, tajanstvenog i izazivačkog - nešto što me je i plašilo i nagonilo na nepromišljenost...

"Hajte, ma nemojte sada da me brukate. Znam da Vam je devojka u Beogradu, da bi Novu godinu proveli sa nama u kasarni, pa zar nije lepše da se nas dvojica provedemo? Verujte mi na reč, ribe su neviđene - vatra živa! Nećete se pokajati!"

Znao je on dobro za moju devojku, ali nije znao za jednu malu, ali bitnu "sitnicu" u celoj priči. Nije znao da mi je moja devojka ujedno bila i prvo moje (i jedino) saksualno iskustvo u celom mom "uzbudljivom" ljubavnom životu! I sad odjednom - "zmaj ognjeni"!, "vatra živa"! s jedne strane, a sa druge - ja, već načisto preplašeni početnik?! Pa još i grupnjak, tj. svi četvoro u jednoj hotelskoj sobi, i u samo jednom krevetu!?...

"Evo, upoznaćemo Vas prvo, da vidite da ne lažem. Ma ja Vam činim samo doboro, verujte mi."

I zaista. Te večeri sam upoznao Viki. Crnka, vragolasta kao i Rada, večito nasmejana i neke poze kao da me začikava, provocira, izaziva. Već iste večeri dobio sam na rastanku jedan sočan, vruć i slastan poljubac od kojeg sam odmah dobio erekciju sa kojom sam se mučio cele noći!

(Tad još nisam mogao znati da mi je već bilo suđeno da svoju naopreznost kad-tad platim.)
PRIPREMNA DEJSTVA

Kako je Nova Godina nastupala već za nekoliko dana, Rasim nije gubio vreme. Kao iskusni vojnik ("stara kajla", kako mi vojnici to kažemo), i kao iskusni taktičar, tačno je u život preneo sve ono što sam ga ja učio o "pripremi za napad na utvrđeni položaj". Odmah je rezervisao sobu u hotelu u kojem su ga već poznavali, a zatim napravio detaljam plan pripreme sa devojkama. Imao sam utisak da to radi skoro panično brzo, da bi osujetio svaki mogući otpor neprijatelja, pardon, - moj otpor. A kad god je poveo razgovor o realizaciji plana, uvek je ostajao nekako nedovršen, zagonetan ("...tok priprema i plan dejstva su najveća vojna tajna" - moje reči sa obuke!). Zato je lebdelo tu još nešto što nisam mogao odgonetnuti, nešto što me istovremeno i pozivalo na oprez i teralo da ne odustanem... nešto nedorečeno a nagovešteno "između redova", nešto što je možda čak i važnije od svega što je rečeno... nešto što me je i plašilo i uzbuđivalo.

Ostajući noću sam u krevetu moje podstanarske sobice, uplašen, isprovociran takvim njegovim nastupom, ja sam, sa nekim strahom i knedlom grlu, više mislio kako ćemo nas dvojica u maloj sobici biti suprotstavljeni jedno drugom, goli i erotski uzbuđeni. Više sam mislio na Rasima i tu čudnu situaciju, iz koje ne znam dali ću znati da izađem, nego na mog "zmaja ognjenog". I pri takvim mislima uvek me mučila erekcija sa kojom nisam znao šta ću, koja me je čak i plašila jer je bila posledica razmišljanja više o Rasimu - a manje mojoj "vatri živoj"!

(Tad još uvek nisam znao da mi je ipak bilo suđeno da svoju neopreznost kad-tad platim...)

"Evo kako ćemo" izloži mi Rasim svoj plan, kao vojskovađa koji izdaje zapoved pred samu bitku, kad više nema odstupanja: "do ponoći ne sme niko nikog da pipa, samo ćemo jesti i piti - ima da se napijemo pošteno!" Taj deo plana mi je potpuno odgovarao... Imaću podosta vremen da se psihički pripremim. A i "drogiran"... valjda ću se opustiti i bolje snaći u nagoveštenoj zbrci, pogotovo što nisam baš "od pića" i nikad još nisam okusio pijanstvo, pa ću se valjda zato vrlo brzo i napiti...

"A onda, kad otkuca ponoć, pada komanda: SKIDAJ SE! i svi skidamo sve sa sebe!" - Pa on mora da se šali! Zar ćemo tek tako, odjednom svi biti goli?..

"A na komandu: POČINJI! svako skače na svoju, do sledeće komande". Šta, ima i još?..

 "Sledeća komanda će biti: PROMENA! - i valjda znate šta to znači?" Pobogu čoveče, zar je moguće da će mi se sve to dasiti, i to u samo jednoj jedinoj  noći..? "I onda, ko zna šta ćemo još smisliti nas dvojica - duga je noć, zar ne?"...

Moju zanemelost Rasim je shvatio kao znak potpunog odobravanja, kao pohvalu planu kojem nema šta ni da se doda ni oduzme. I zaista, sada je već bilo sasvim kasno za uzmak: sutra je Nova godina, ta sudbonosna noć u kojoj ima da mi se dogodi i "zmaj ognjeni", i "vatra živa", i haos od četiri tela u jednom bračnom krevetu, i... ko zna još kave sve "vatre" ima da me zadese! Sav sam pretrnuo, knedla mi je zastala u grlu, srce uspaničeno tuklo (baš kao u pravog vojnika koji, znajući da mu nema odstupa, napeto očekuje konačni signal za juriš u napad!), ali ništa ne pokazah - ja sam se pravio savršeno ozbiljan, smiren i kao da se tako nešto sasvim podrazumeva ("...vojnik uvek mora biti bistre glave i razumno pristupiti svakom izvršavanju naređenja!..." ili, ono čuveno vojničko: "Izvrši, pa se žali!").

Ta, šta ima tu da se snebivamo i uzdržavamo!.. Kao prvo, pa vojnici smo, zar ne, kao drugo, pa slobodni mladići smo, zar ne, kao treće, pa drugari smo nekavi pobogu, i kao četvrto, pa nećemo se sa tim devojkama ženiti; i najvažnije: pa nerotkinje su čoveče, nema šta da paziš i da se opterećuješ - samo sipaj i vozi!

(Ali, izgleda da je stvarno bilo neizbežno da svoju neopreznost kad-tad platim...)
DAN "D"

I tako, sa pogledom iz hotelske sobe na Sahat kulu, evo me kako sedim u novogodišnjoj noći, uz devojke koje treba da me uvedu u neku novu dimenziju seksa, sa zagonetnim i raspoloženi Rasimom koji forsira piće, ja sa srcem u peti i knedlom u grlu...

Ne znam šta mi je, valjda suviše ukočen, ne mogu da se opustim... Ponoć se približava, a ja još uvek pune svesti. Džaba ti piće, džaba silne zdravice, mozak odbija da se "drogira"! (A možda sam već i pijan, otkud znam kad nikad ranije to nisam probao?!) Jedva, pet minuta pre ponoći, osetih kako nestaje ona knedla u grlu a srce mi iz pete vraća se tamo gde mu je i mesto. Pa zato ni prva komanda: SKIDAJ SE! nije teško pala...

Onaj trenutak kada smo sasvim goli zastali pre bacanja na krevet i jedno drugom u zagrljaj, učinio mi se kao večnost. Tada sam prvi put ugledao Rasimov penis u punoj erekciji, i strašno sam mu pozavideo (to je nešto!), i perverzno pomislih: blago njegovoj devojci! Ali tek sa ove distance postao mi je jasno čitljiv Rasimov zagonetni osmeh koji je bio upućen upravo meni, uz jedno "zavereničko" namigivanje. A da sam bar krajičkom svesti naslutio šta će se sve ispodogađati, možda bih upravo tada, u poslednjoj prilici za odstup, ipak "junački" napustio bojno polje i pobegao glavom bez obzira...

(Ma lepo ja rekoh: izgleda da mi je neizbežno bilo suđeno da svoju neopreznost kad-tad platim... )

U sledećih, valjda pola sata, svako se zabavio "o svom jadu", kako stari kažu. Nisam imao vremena da razmišljam o druga dva tela koja su me sve vreme dodirivala i kojih sam tek kasnije postao svestan. Zaronivši u moju Viki, samo sam mislio hoću li se pokazati kako treba. I bio sam strašno radoznao kako to izgleda kod druge devojke, kako ona miriše i kakvog je ukusa.

Kad je moj penis utonuo u onu divotu od mekoće, vlažnosti i topline, svi strahovi su nestali. Sve je nestalo, samo je Viki podamnom uzdisala, uvijala se, ljubila me, strasno obuhvatala i nosila negde daleko gde nema nikoga sem nas. Kad sam se najzad ipak osvestio, ono dvoje je već davno završilo i gledalo u nas... Malo sam se postideo jer sam postao svestan da sam bio predmet vizuelnog, perverznog iživljavanja...

Onako goli, posedali smo svi na krevet i posegli za pićem, što sam ja doživeo kao svojevrstan spas od neprijatne situacije. Dobro sam potegao i tek tada osetio da moj mozak sad već sasvim dopušta da se prilagodim situciji: postalo mi je sve ravno "odavde do mora!" postalo mi je svejedno šta će se sledeće dogoditi, sve je bilo skoro nestvarno lepo i tako izazovno, da sam jedva dočekao komandu: „PROMENA!" Sad sam već opuštenije pristupio ritualu... Gledao sam kako Rasim i Viki luduju dok sam ja Radu obrađivao kako sam najbolje znao... Počelo je već i da mi se muti u glavi, što od velike doze pića, što od erotsko-perverznog naboja... Toliko mi se mutilo da se soba oko mene počela okretati... smisao za realnost me je napuštala...
OLUJA NA BOJNOM POLJU

Poslednje čega se jasno sećam bilo je da su naše dve "vatre žive" pod našim oznojenim muškim telima počele da se međusobno ljube! Šok? - ma kakvi, popijeno piće mi jasno kaže da je to tako normalno!... I to što Rasim prebacuje ruku preko mene... što me privlači i steže kao da sam ja njegova treća žrtva (ratni plen?) te lude noći... I to što lepo vidim dva ženska tela koja se izdvojeno od mene grle i ljube... a ja ipak i dalje grlim i ljubim neko vrelo i oznojeno telo... jeste da drugačije miriše, jeste da nije tako meko, jeste da me nekako jače stiska... i drukčije uzbuđuje... ali... pa ja sam još uvek u zagrljaju - i baš mi je lepo...

Učinilo mi se u jednom trnutku, sasvim blesavo, naravno, da ja lepo vidim Rasimovu figuru kako se izdiže nadamnom dok sam ja obamrlo i u erotskom zanosu na leđima... učinilo mi se, bez veze, naravno, da me Rasim nekako čudno povlači za noge, diže ih... (Baš je pijan taj Rasim!!!) Učinilo mi se da me nešto strašno žulja i pritiska... na nekom čudnom mestu... da se nešto čudno događa sa mojim telom... da ja nisam ja nego Rasimova Rada (baš blesavo!) i da stenjem i koprcam se pod jakim muškim telom... Mogao sam se zakleti da je nešto bolno duboko u meni, u mojoj utrobi... nešto što me je prvo oštro zabolelo, a posle utrnuto izazivalo neku čudnu plimu zadovoljstva, još više mi mutilo svest... nešto što me tera da se ponašam kao Rasimova Rada... da sa opustim, da se predam... da ječim i uživam u naletima muškog tela... (Znači, tako izgleda kad si pijan..? Znači to je pijanstvo - kad se ceo svet okreće tumbe i sve je izvrnuto i uvrnuto... kad možeš biti sve što ti se bilo kada u podsvesti muvalo..?)

Mora da sam i ja najzad potpuno pijan kad mi se tako jasno pričinjava da me Rasim ludo ljubi... kad mi se pričinjava njegov jezik u mojim ustima... kad mi sve to prija neviđeno, i kad, eto, nemam ništa protiv, i sve da je baš tako... Mora da sam i ja potpuno otkačio kad je moglo da mi se pričini čak i to da se Rasim na neki čudan način, bolan i strasan, zabio i ukotvio duboko u meni jednim delom svoga tela... da je nekako i u meni i na meni... da me boli i bridi celo telo, spolja i iznutra, a da ja nemam ništa protiv... da ga grlim kao da je sve to stvarnost, da ga ne puštam iz zagrljaja dok on celim svojim bićem, celim svojim žilavim telom, svaki delom sebe, pulsira na meni i u meni... dok se on silovito i strano pretače u mene... Mora da smo obojica strašno pijani kad niko ne prekida ova čudesna priviđenja, ovaj košmar u kome niko ne zna ko je pod kim i ko u čijem telu... ko se u kome prazni... sve nestaje, i...
POSLE BOJA...

Kas sam se ujutru osvestio, ležao sam u zagrljaju lepe Rade, a vatrena Viki je spavala snom pravednika u naručju Rasima... I dalje mi je celo telo bilo utrnuto, i dalje me je sve bolelo, i spolja i iznutra... Uzalud sam mučio svoju svest da vratim film unazad do onog prekida, da rastumačim sebi one čudne košmare u pijanstvu... Jedino me brinulo što me sve tako verno boli iako sam se već razbudio... To što osećam neko prijatno bridenje na samo po penisu, to je u redu, nego zašto mi tako bridi i u samom čmaru?... Valjda je to posledica mamurluka?!..

Moje pomeranje probudilo je i ostale... I kao da ništa nije bilo, Rasim je (krijući ipak svoj pogled od mene) jednim iskusnim potezom smestio svoj moćni penis ponovo u telo Viki, dok je Rada sve učinila da se i ja opet razigram... Kasnije sam opet dobio nazad svoju Viki... I tako celo pre podne... Toga dana ni Rasim ni ja nismo jedno drugom pošteno u oči pogledali... Baš se pitam zašto?...

(A ni svestan nisam bio prave istine: izgleda da sam ja svoju neopreznost konačno platio - baš kako mi je i bilo suđeno...)

-------------------------

Kada sam po Novoj Godini Rasima otpuštao kući po završenom vojnom roku, izljubili smo se ko najveći prijatelji. Dao mi je svoju adresu i telefon i skoro mi naredio da obavezno dođem kod njega u Sarajevo. "Bićete mi najdraži gost. Ja živim sam. Ludo ćemo se provoditi, jer Vi i ne znate koliko Vi i ja imamo zajedničkog! Sigurno bi se lepo slagali... Nemojte me izneveriti... posle svega ovoga..." ipak nije dovršio rečenicu, samo mi je zaverenički i značajno stisnuo ruku. I nekako čudno me je još jednom poljubio, za sretan put.

Ne znam zašto mi je srce zastalo pri tom poljupcu... U magnovenju, i samo za tren, učinilo mi se, sasvim nebulozno, da sam ja opet u onom košmaru novogodišnje noći, da sam opet njegova Rada... silueta njegovog vitkog tela nadamnom... i skoro stvarno osetio neku čudnu bol u donjem delu svoga tela koja dolazi baš od njega i koja ponovo izaziva neku nestvarnu prijatnost po celom telu... baš kao one košmarne noći...

Naravno da nikad nisam otišao kod Rasima... Jer strah da ono ipak nije bio samo košmar, strah pojačan višednevnim bolom u čmaru, bolom koji sam ja podsvesno poistovećivao sa mamurlukom, digao je uzbunu u mojoj mačo-vojničkoj psihi i zabranio mi svako iskušenje sudbine u tom pravcu... Bar za neko vreme...

Nema komentara:

Objavi komentar

 
Erotske price © 2012 | Designed by Incest erotske price, za sve daljne informacije Incest erotske price! =) , Incest erotske priče and Stare matorke za sex